U analima istorije Drugog svetskog rata, imena se nižu, ali retko koje budi tako duboku jezu i gađenje kao ime Heinricha Himmlera. Nije bio harizmatični govornik poput Hitlera, niti bahati vojni strateg kao Gering. Bio je, pre svega, birokrata, organizator i ideolog, čovek čija je pedantnost bila obrnuto proporcionalna njegovoj ljudskosti. Od skromnog uzgajivača pilića do arhitekte genocida, Himmlerov put je svedočanstvo o tome kako se banalnost zla može uteloviti u sasvim običnom čoveku, sposobnom da hladnokrvno orkestrira najmonstruoznije zločine u istoriji.
Njegovo ime je sinonim za SS, Gestapo, Holokaust i strah koji je obuzeo Evropu pod nacističkom čizmom. Ova priča je pokušaj da se rasvetli mračni put ovog čoveka, da se shvati kako je postao centar mašinerije terora i kako je njegova vizija "rasno čiste" Evrope dovela do miliona nevinih žrtava.
Rani život i formativne godine: od zapadnog sela do radikalnog ruba
Heinrich Luitpold Himmler rođen je 7. oktobra 1900. godine u Minhenu, u uglednoj bavarskoj porodici srednje klase. Njegov otac, Gebhard Himmler, bio je direktor gimnazije i privatni učitelj bavarskog princa Heinricha, čije je ime dobio mladi Heinrich. Majčina porodica, Anna Maria Heyder, takođe je pripadala buržoaziji. Odgajan je u strogoj, katoličkoj atmosferi, koja je cenila disciplinu, red i poslušnost. Rano detinjstvo proteklo mu je u senci Prvog svetskog rata, događaja koji će oblikovati čitavu generaciju Nemaca.
Kao mladić, Himmler je bio mršav, bolešljiv i neugledan, sa lošim vidom i nedostatkom fizičke snage. Uprkos tome, bio je ambiciozan i marljiv učenik, iako bez posebnog sjaja. Njegovi školski dnevnici otkrivaju pedantnog, povučenog mladića koji je sanjao o vojnoj karijeri. Fascinirale su ga vojne uniforme, red i disciplina. Želeo je da postane mornarički oficir, ali ga je rat preduhitrio.
Studentski dani i prve političke skepse
Nakon kratkog perioda vojne obuke pri 11. bavarskom pešadijskom puku, koju nije stigao da završi pre kraja rata 1918. godine, Himmler upisuje studije agronomije na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. Tokom studentskih dana, aktivno se angažuje u studentskim udruženjima i desničarskim paravojnim grupama, tzv. Freikorps. U tom periodu, Nemačka je bila politički nestabilna, razorena Versajskim ugovorom i preplavljena osećajem nacionalnog poniženja. Upravo u tom vrelu nacionalističkih i antidemokratskih ideja, Himmler pronalazi svoj put.
Njegova rana politička uverenja bila su mešavina konzervativizma, antisemitizma i opšteg nezadovoljstva Vajmarskom Republikom. Mladi Himmler, frustriran svojom neostvarenom vojnom karijerom i osećajem propasti Nemačke, tražio je red, snagu i pripadnost. To ga je neizbežno vodilo ka ekstremnim desničarskim pokretima.
"U ratu, dok sam bio kadet, sanjao sam o slavi. Posle rata, dok sam studirao, osećao sam se izgubljeno. Nacistička partija mi je dala svrhu." - Nezvanična zabeleška iz Himmlerovih kasnijih razgovora.
Uspon u nacističkoj partiji: od malog broja do moćnog čoveka
Njegovo formalno članstvo u Nacističkoj partiji (NSDAP) datira iz avgusta 1923. godine, a već u novembru iste godine učestvovao je u Pivničkom puču u Minhenu, marširajući uz Ernsta Röhma i Hitlera. Taj neuspeli pokušaj puča, iako naizgled neuspešan, bio je ključan momenat za konsolidaciju Hitlerovog vođstva i Himmlerovu lojalnost. Njegov susret sa Hitlerom, čovekom koga će fanatično služiti do samog kraja, obeležio je prekretnicu.
Himmlerov pravi talenat nije bio u borbi, već u organizaciji i administraciji. Njegova pedantnost, smisao za detalje i bespogovorna lojalnost učinili su ga idealnim kandidatom za zadatak koji ga je čekao.
Preuzimanje ss-a: tvorac elite strave
Prekretnica u njegovoj karijeri dogodila se 1929. godine, kada ga je Hitler imenovao za Rajhsfirera-SS (Reichsführer-SS), sa samo 280 članova pod njegovom komandom. SS (Schutzstaffel) je u početku bila mala jedinica Hitlerove lične garde, odana Führeru i zadužena za zaštitu partijskih skupova. Himmler je odmah prepoznao ogroman potencijal ove formacije.
Pod njegovim vođstvom, SS je transformisan iz beznačajne grupe u moćnu, elitnu organizaciju. Himmler je uvodio stroge kriterijume za članstvo, insistirajući na rasnoj čistoći, fizičkoj spremnosti i apsolutnoj poslušnosti. Ubrzo je SS postao armija unutar partije, posvećena, fanatična i zastrašujuća. Do 1933. godine, SS je brojao preko 50.000 pripadnika, a do kraja rata više od milion. To je bio početak izgradnje države unutar države.
"Moramo biti elita, čista rasa, bez mrlje. To je naša dužnost prema Nemačkoj i budućim generacijama." - Himmlerovo obraćanje SS oficirima.
Konsolidacija moći i stvaranje policijske države
Dolaskom nacista na vlast 1933. godine, Himmlerova moć eksponencijalno raste. On preuzima kontrolu nad policijskim snagama u Bavarskoj, a potom, sistematski, i u celoj Nemačkoj. Do 1936. godine, postao je Šef nemačke policije, objedinjujući sve policijske snage – uniformisanu policiju (Ordnungspolizei), kriminalističku policiju (Kripo) i, najvažnije, tajnu državnu policiju, Gestapo.
Noć dugih noževa: eliminacija rivala
Ključni momenat u konsolidaciji njegove moći bio je krvavi obračun poznat kao Noć dugih noževa (30. jun – 2. jul 1934. godine). Himmler, uz Geringa i Reinharda Heydricha, bio je ključni arhitekta operacije čiji je cilj bio eliminacija vođstva SA (Sturmabteilung), paravojne formacije pod komandom Ernsta Röhma, koja je postala prevelika pretnja Hitlerovoj vlasti i ambicijama SS-a.
SA je, sa svojim milionima članova, bio konkurencija regularnoj vojsci i SS-u. Hitler se plašio Röhmovih levičarskih tendencija i želje za "drugom revolucijom". Himmler je iskoristio priliku da diskredituje Röhma, predstavljajući ga kao zaverenika. Uz odobrenje Hitlera, SS jedinice su brutalno pobile stotine SA lidera, uključujući Röhma, kao i druge Hitlerove političke protivnike. Ovo je definitivno učvrstilo Himmlerovu poziciju kao drugog najmoćnijeg čoveka u Trećem rajhu, direktno odgovornog jedino Hitleru.
Aparat terora: gestapo, SD i koncentracioni logori
Pod Himmlerovom kontrolom, Gestapo je postao sveprisutan i zastrašujući instrument državnog terora. Predvođen Heinrichom Müllerom i pod direktnim nadzorom Reinharda Heydricha (šefa SD - Sicherheitsdienst, obaveštajne službe SS-a), Gestapo je nemilosrdno proganjao političke protivnike, Jevreje, Rome, homoseksualce i sve "nepoželjne" elemente.
Koncentracioni logori, prvobitno namenjeni političkim zatvorenicima, brzo su postali centralni deo Himmlerovog sistema kontrole i represije. Od Dachaua do Buchenwalda, logori su se širili, pretvarajući se u mesta neviđene brutalnosti, mučenja i ubijanja. Sistem logora, kao i njihovo obezbeđenje, bilo je isključivo u rukama SS-a.
Arhitekta holokausta: "konačno rešenje jevrejskog pitanja"
Ali, najmračnije poglavlje Himmlerovog delovanja vezano je za njegovu ulogu u Holokaustu, genocidu nad Jevrejima. Himmler je bio glavni organizator i sprovodilac "Konačnog rešenja jevrejskog pitanja", masovnog uništenja jevrejskog naroda. Njegova ideološka uverenja, zasnovana na pseudo-naučnim rasnim teorijama i opsesiji germanskom "čistotom", dovela su do dehumanizacije i demonizacije Jevreja, što je otvorilo put ka genocidu.
Od einsatzgruppa do logora smrti
U prvim fazama Drugog svetskog rata, nakon invazije na Poljsku i Sovjetski Savez, Himmler je poslao specijalne jedinice Einsatzgruppen (operativne grupe) iza fronta. Njihov zadatak je bio da "čiste" okupirane teritorije od Jevreja, Roma, komesara i drugih "nepoželjnih". Ove jedinice su brutalno ubile više od milion i po ljudi, uglavnom Jevreja, streljanjem u masovnim grobnicama.
Međutim, Himmler je, navodno, smatrao da su masovna streljanja neefikasna i psihološki opterećujuća za izvršioce. Zato je sistematski razvio i implementirao industrijsku metodu ubijanja. Na Wannsee konferenciji u januaru 1942. godine, iako nije prisustvovao lično, njegov najbliži saradnik Reinhard Heydrich predstavio je plan za "Konačno rešenje". Plan je obuhvatao deportaciju svih evropskih Jevreja u logore istrebljenja na okupiranim teritorijama Poljske, prvenstveno Auschwitz-Birkenau, Treblinka, Sobibor, Majdanek, Belzec i Chelmno.
"Jevrejsko pitanje mora biti rešeno. I biće rešeno do kraja. Nemamo milosti." - Delovi Himmlerovog govora SS generalima u Poznanju, 1943. godine.
Himmlerova birokratska pedantnost bila je ključna u realizaciji ovog monstruoznog poduhvata. Logori smrti su izgrađeni sa zastrašujućom efikasnošću. Žrtve su transportovane železnicom iz svih delova Evrope, a po dolasku su odmah gasirane ili iskorišćene za prisilni rad do smrti. Celi porodice, zajednice, uništeni su pod njegovom komandom.
Kontrola nad okupiranim teritorijama i germanizacija
Kao Rajhskomesar za konsolidaciju nemačkog naroda (Reichskommissar für die Festigung deutschen Volkstums - RKFDV), Himmler je imao široka ovlašćenja da sprovodi rasnu politiku na okupiranim teritorijama. Njegova vizija je bila stvaranje ogromnog nemačkog Lebensrauma (životnog prostora) na istoku, naseljenog "rasno čistim" Nemcima.
Ovo je uključivalo masovna proterivanja ne-germanskog stanovništva (Poljaka, Čeha, Rusa), njihovo raseljavanje ili istrebljenje. Deca koja su smatrana "rasno vrednom" otimana su roditeljima i davana na usvajanje nemačkim porodicama u sklopu programa Lebensborn. Himmler je verovao u stvaranje nove germanske aristokratije, "rase gospodara", koja bi vladala Evropom.
SS – država u državi i ekonomska imperija
Pod Himmlerovim vođstvom, SS je prerastao u entitet koji je funkcionisao kao paralelna država, sa sopstvenim sudstvom, vojskom (Waffen-SS), medicinskim sistemom, ekonomijom i čak ideološkim centrom.
Waffen-SS je postao moćna borbena snaga, koja se borila rame uz rame sa Wehrmachtom, često pokazujući izuzetnu okrutnost i fanatizam. Himmler je insistirao na visokom stepenu ideološke indoktrinacije svojih trupa.
SS je razvio i ogromnu ekonomsku imperiju, koristeći prisilni rad zatvorenika iz koncentracionih logora za proizvodnju oružja, odeće i drugih dobara. Fabrike, rudnici, pa čak i poljoprivredna dobra bila su pod kontrolom SS-a, donoseći ogromne profite organizaciji. Ovo je pokazivalo Himmlerovu veštinu ne samo u organizovanju terora, već i u izgradnji samoodrživog, zločinačkog carstva.
Pad trećeg rajha i himmlerov kraj
Kako se Drugi svetski rat bližio kraju i poraz Trećeg rajha postajao neizbežan, Himmlerova moć počela je da se kruni. Njegova opsesija okultizmom, verovanje u drevne germanske mitove i pokušaji da oživi mistične obrede, postali su sve bizarniji i irelevantniji u suočavanju sa stvarnošću rata.
U pokušaju da spase sebe i svoje carstvo, Himmler je krajem rata počeo tajno pregovarati sa zapadnim saveznicima, nudeći im razmenu Jevreja iz logora za novac i pokušavajući da se predstavi kao "umeren" lider koji može da zameni Hitlera. Izdaja svog Führera bila je vrhunac njegove oportunističke prirode.
Poslednji dani i samoubistvo
Kada je Adolf Hitler saznao za Himmlerove tajne pregovore preko švedskog diplomate Folkea Bernadottea, proglasio ga je izdajnikom i smenio sa svih funkcija, izričito naredivši njegovo hapšenje. Hitlerov gnev bio je ogroman, jer je Himmler bio jedan od njegovih najodanijih ljudi.
U danima propasti Rajha, Himmler je pokušao da pobegne, maskirajući se u običnog vojnika Wehrmachta. Sa grupom pratilaca, krenuo je na sever, pokušavajući da se sakrije od pravde. Međutim, 21. maja 1945. godine, uhapšen je od strane britanske patrole u Bremenu, blizu sela Bremervörde.
Kada je identitet Heinricha Himmlera otkriven tokom rutinskog pretresa, predat je britanskoj obaveštajnoj službi. Dva dana kasnije, 23. maja 1945. godine, tokom lekarskog pregleda, Himmler je pregrizao kapsulu cijanida koju je krio u ustima. Umro je skoro trenutno, izbegavajući suđenje i suočavanje sa odgovornošću za milione žrtava. Njegovo telo je sahranjeno na nepoznatoj lokaciji u blizini Lüneburga, u nastojanju da se spreči da grob postane mesto hodočašća nacista.
Istorijsko nasleđe i sudbina zla
Heinrich Himmler ostaje jedna od najmračnijih figura 20. veka, simbol hladnokrvnog, birokratskog zla. Njegova istorijska uloga nije samo u sprovođenju Hitlerovih naređenja, već u aktivnom oblikovanju i ekspanziji sistema terora. Bio je arhitekta Holokausta, organizator koncentracionih logora i glavni ideolog rasne politike koja je dovela do neizmerne patnje.
Njegova opsesija okultizmom, potraga za arijevskim korenima i ideja o stvaranju "nove rase" kroz SS, svedoče o duboko poremećenom umu, sposobnom da racionalizuje i sprovede najgnusnije zločine u ime izopačene ideologije. Himmler nije bio samo vojnik ili političar; bio je vizionar uništenja, čovek koji je sistematski gradio mašineriju smrti sa jezivom efikasnošću.
Njegov život i delo služe kao trajno upozorenje o opasnostima ideološkog ekstremizma, moći propagande i dehumanizacije. Iako je izbegao ljudsku pravdu, istorija ga je trajno osudila kao jednog od najvećih zločinaca svih vremena, čoveka koji je od obične službe obezbeđenja stvorio instrument genocida i terora, čija senka i danas leži nad sećanjem na Drugi svetski rat.
Fusnote
Reference
- Longerich, Peter. Heinrich Himmler: A Life. Oxford University Press, 2012.
- Evans, Richard J. The Third Reich in Power. Penguin Books, 2005.
- Kershaw, Ian. Hitler: A Biography. W.W. Norton & Company, 2008. (Two volumes: Hubris and Nemesis).
- Browning, Christopher R. Ordinary Men: Reserve Police Battalion 101 and the Final Solution in Poland. HarperPerennial, 1998.
- Reitlinger, Gerald. The SS: Alibi of a Nation, 1922-1945. Da Capo Press, 1989.
- Smith, Bradley F. Heinrich Himmler: A Nazi in the Making, 1900-1926. Hoover Institution Press, 1971.
- Trevor-Roper, Hugh. The Last Days of Hitler. University of Chicago Press, 1992.
- Friedländer, Saul. Nazi Germany and the Jews, 1933-1945. Harper Perennial, 2009.
- Encyclopaedia Britannica. Heinrich Himmler. Dostupno na: www.britannica.com
- United States Holocaust Memorial Museum. Heinrich Himmler. Dostupno na: www.ushmm.org
