U sumrak 10. maja 1941. godine, dok je Drugi svetski rat besneo Evropom, na izolovanom pašnjaku u Škotskoj dogodio se događaj koji će zauvek ostati obavijen velom tajne i postati jedna od najintrigantnijih epizoda u analima istorije. Rudolf Hess, čovek koji je nekada stajao rame uz rame sa Adolfom Hitlerom kao njegov zamenik i najbliži saradnik, padobranom se spustio u Britaniju, noseći sa sobom poruku koja je, tvrdio je, mogla da promeni tok rata. Njegov misteriozni let u Škotsku, dalek od bojnih linija i političkih intriga Berlina, pokrenuo je lavinu nagađanja, teorija zavere i istorijskih debata koje traju i do danas. Da li je Hess bio mirotvorac, prevarant, ludak, ili možda pijun u nečijoj daleko većoj igri? Ova priča je putovanje u lavirint ambicije, ideologije, lične tragedije i neizvesnosti usred globalnog sukoba.
Počeci: od aleksandrije do minhena
Život Rudolfa Hessa počeo je daleko od snežnih pejzaža Nemačke i političkog meteža. Rođen je 26. aprila 1894. godine u Aleksandriji, Egipat, u porodici bogatog bavarskog trgovca, Frica Hessa, i njegove supruge Klare. Detinjstvo je proveo u relativnom luksuzu, okružen multikulturalnim ambijentom, što je bila retkost za budućeg visokog funkcionera Rajha. Obrazovanje je stekao u nemačkim školama u Egiptu, a kasnije u Nemačkoj, pokazujući interesovanje za prirodne nauke. Njegova mladost, obeležena strogim vaspitanjem i patriotskim duhom, oblikovaće njegovu ličnost i kasniju ideološku opredeljenost.[1]
Prvi svetski rat i susret sa ideologijom
Izbijanje Prvog svetskog rata 1914. godine dramatično je prekinulo Hessov studentski život. Bez oklevanja se pridružio 1. bavarskom artiljerijskom puku, videći rat kao priliku za dokazivanje i služenje domovini. Prošao je kroz užase zapadnog fronta, boreći se u bitkama kod Verdena i na Somi, gde je dva puta ranjavan. Njegova hrabrost mu je donela Gvozdeni krst druge klase, ali i dubok ožiljak na duši, tipičan za izgubljenu generaciju posleratne Nemačke. Nakon prebacivanja u vazduhoplovstvo 1918. godine, postao je borbeni pilot, iako nije zabeležio nijednu vazdušnu pobedu. Kraj rata i ponižavajući Versajski sporazum duboko su ga pogodili, probudivši u njemu snažan revanšizam i potrebu za novim nacionalnim vođstvom.[2]
Po povratku u Minhen, Hess je upisao studije ekonomije i istorije na tamošnjem univerzitetu. Tu se, u previrajućem posleratnom društvu, kretao u krugovima desničarskih, nacionalističkih grupa. Upoznao je Karla Haushofera, istaknutog geopolitičara i profesora, čije su teorije o životnom prostoru ("Lebensraum") imale ogroman uticaj na njega i, kasnije, na nacističku ideologiju. Minhen tog perioda bio je epicentar političkog ekstremizma, a Hess je bio plodno tlo za nove, radikalne ideje.
Uspon uz firera: od pivnice do zamenika
Godine 1920. Rudolf Hess je prisustvovao jednom od ranih skupova novonastale Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP). Govornik je bio mladi, harizmatični Adolf Hitler, čija je strastvena retorika o izdaji, jevrejskoj zaveri i potrebi za obnovom Nemačke odmah očarala Hessa. Postao je jedan od prvih članova partije, noseći člansku kartu sa brojem 16. Njegova lojalnost Hitleru bila je apsolutna i bezuslovna, preoblikovavši ga u fanatičnog sledbenika i posvećenog službenika.
Put do moći i zatvor landsberg
Hess se brzo uzdizao u partijskoj hijerarhiji, uglavnom zahvaljujući svojoj bezrezervnoj odanosti Fireru. Učestvovao je u neuspelom Pivničkom puču 1923. godine, kada su Hitler i njegovi sledbenici pokušali da preuzmu vlast u Bavarskoj. Nakon sloma puča, obojica su završila u zatvoru Landsberg. Ovaj period, umesto da ih slomi, samo je učvrstio njihovu vezu. Dok je Hitler diktirao svoju autobiografiju i politički manifest "Majn Kampf" (Mein Kampf), Hess je bio njegov sekretar, redaktor i verni zapisničar. Mnoga poglavlja i ideje u knjizi oblikovane su pod uticajem Hessovih razmišljanja i Haushoferovih geopolitičkih teorija. U tom periodu, Hess je postao čuvar Hitlerove vizije, tumač njegovih reči i jedan od retkih ljudi kojima je Firer bezgranično verovao.
"Verujem u Hitlera. Ne samo da mu verujem, ja ga znam. On je više nego veliki čovek, on je otelovljenje čistoće, poštenja, istinoljubivosti i pristojnosti." - Rudolf Hess[3]
Po izlasku iz zatvora, Hess je nastavio svoju meteorsku karijeru. Godine 1933, nakon Hitlerovog dolaska na vlast, imenovan je za Zamenika Firera (Stellvertreter des Führers). Njegova uloga bila je pre svega administrativna i protokolarna: bio je odgovoran za unutrašnje partijske stvari, koordinaciju državnih i partijskih struktura, i bio je ovlašćen da donosi odluke u Hitlerovo ime. Iako je formalno bio drugi čovek Rajha, stvarna moć je sve više prelazila na druge ličnosti, poput Hermanna Göringa, Heinricha Himmlera i Martina Bormanna, koji su imali direktan pristup Hitleru. Hess, u svojoj rigidnoj lojalnosti i birokratskoj pedantnosti, postajao je sve izolovaniji od Hitlerovog unutrašnjeg kruga, koji je preferirao surovu efikasnost i beskompromisno sprovođenje politike.
U senci rata: opadanje uticaja i potraga za mirom
Kako se Drugi svetski rat razbuktavao, Hessov uticaj je postepeno opadao. Hitler se sve više fokusirao na vojne operacije, prepuštajući unutrašnje poslove i partijsku kontrolu ambicioznim saradnicima. Hess se osećao marginalizovanim, a njegova uloga se svela na ceremonijalne dužnosti. Ipak, njegova duboka zabrinutost za budućnost Nemačke rasla je sa svakim novim frontom koji se otvarao. Imao je osećaj da se zemlja kreće ka katastrofi, posebno sa perspektivom rata na dva fronta – protiv Britanije na zapadu i Sovjetskog Saveza na istoku.
Haushoferov uticaj i ideja o miru
U ovom periodu, Hess se ponovo okrenuo svom starom mentoru, Karlu Haushoferu. Haushofer je godinama gajio ideju o savezu između Nemačke i Britanije, verujući da su obe "bele" nacije predodređene da vladaju svetom, a da bi rat između njih bio tragična greška. Hess, koji je i sam delio ove ideje, bio je uveren da može da odigra ključnu ulogu u sprečavanju totalne katastrofe. Verovao je da bi mir sa Britanijom oslobodio Nemačku da se fokusira na istočni front, što je za njega bilo logično i geopolitički opravdano.
Ideja da bi on lično mogao da odleti u Britaniju, pregovara sa uticajnim britanskim ličnostima i obezbedi mir, postajala je sve više opsesija. Bio je ubeđen da Hitler, pod pritiskom rata, ne bi mogao otvoreno da prihvati takvu mirovnu inicijativu, ali da bi mu "tiha" diplomatija Hessa, uz odobrenje ili prećutno znanje Firera, ipak bila dobrodošla. Mnogo se nagađalo o tome da li je Hess dobio tajno zeleno svetlo od Hitlera ili je, pak, delovao potpuno samoinicijativno, vođen svojim uverenjima i, možda, sve nestabilnijom psihičkom ravnotežom. Zvanična verzija nacističke propagande, odmah nakon događaja, bila je da je Hess "ludak" koji je delovao bez Hitlerovog znanja.
Pripreme za nemogući let
Plan Rudolfa Hessa nije bio impulsivna odluka. Mesecima se pažljivo pripremao, obučavajući se za letenje na borbenom avionu. Izabrao je dvomotorni Messerschmitt Bf 110, robustan i brz lovački-bombarder velikog doleta, prilagođen za dugu putanju preko Severnog mora. Letelica je bila opremljena dodatnim rezervoarima za gorivo kako bi osigurala prelet do Škotske.
Tajna obuka i izbor aviona
Hess, nekadašnji pilot iz Prvog svetskog rata, obnovio je svoje letačke veštine u tajnosti, često pod imenom Alfred Horn. Trenirao je u Augsburgu, centru fabrike Messerschmitt, gde je imao pristup modifikovanom avionu. Njegov mehaničar, Hans Baur (Hitlerov lični pilot, koji, zanimljivo, nije znao za krajnju svrhu Hessovih letova), kasnije je posvedočio o Hessovoj pedantnosti i strasti prema letenju. Hess je samostalno modifikovao instrumente, proučavao britanske karte i meteorološke izveštaje, i pažljivo planirao rutu leta.
Njegova meta nije bila nasumična. Želeo je da se sastane sa Dugom od Hamiltona (Douglas Douglas-Hamilton, 14. vojvoda od Hamiltona), visokim britanskim aristokratom i pukovnikom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Hess je verovao da Hamilton, kojeg je upoznao na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine, ima pacifističke sklonosti i kontakte unutar britanskog establišmenta koji bi mogli podržati mirovne pregovore. Hamiltonov stari mentor bio je niko drugi do lord Lothian, bivši ambasador u Vašingtonu i vatreni zagovornik pomirenja sa Nemačkom, pa je Hess verovao da će naići na razumevanje. Tragikomično, Lothian je preminuo samo nekoliko meseci pre Hessovog leta.
Poslednji dani u nemačkoj
U danima pred let, Hess je napisao nekoliko pisama. Jedno je bilo upućeno Hitleru, u kojem je objasnio svoje motive i uverenje da čini pravu stvar za Nemačku. Drugo je bilo namenjeno supruzi, Ilse Hess, i sinu Wolfu Rüdigeru, u kojem se oprostio, ostavljajući utisak da se možda neće vratiti. U pismima je naglašavao svoju odanost Fireru i uverenost u ispravnost svoje misije.
Neposredno pre poletanja, u Augsburgu, 10. maja 1941. godine, oko 17:45 časova, Hess se pozdravio sa osobljem, obukao lovački kombinezon i ušao u kokpit svog Bf 110. Bio je sam. Bez ikakve pratnje, bez ikakvih zvaničnih ovlašćenja, ali sa dubokim uverenjem da nosi ključ mira u svojim rukama. Poletanje je bilo neprimetno za većinu, ali će se ispostaviti da je to bio potez koji će imati globalne posledice.
Let u nepoznato: prelet preko severnog mora
Hessov let iz Augsburga ka Škotskoj bio je herojski poduhvat. Preleteo je okupiranu Francusku, izbegavajući britanske radare, a zatim je krenuo preko Severnog mora, koristeći astronomske metode navigacije, s obzirom na to da je radio-navigacija bila rizična zbog mogućnosti presretanja. Mračno more ispod njega, a iznad samo zvezde i njegova karta.
Izazovi navigacije i gorivo
Let je trajao oko četiri sata. Hess je morao da se nosi sa promenljivim vremenskim uslovima i preprekama britanske protivvazdušne odbrane. Zbog magle i oblaka, nekoliko puta je morao da se spušta nisko, izbegavajući da ga primete. Uspešno je izbegao britanske radare, verovatno leteći veoma nisko, ispod njihovog dometa. Njegova glavna briga bila je gorivo. Iako je Bf 110 bio opremljen dodatnim rezervoarima, dugačak put i visoka potrošnja goriva doveli su ga do limita. Oko 22:30 časova, nakon što je uspešno prešao škotsku obalu, Hess se našao iznad Eagleshama, blizu imanja vojvode od Hamiltona, Dungavel House.
U tom trenutku, avionu je ponestajalo goriva. Umesto da sleti na obližnji aerodrom, što bi bilo sigurnije, Hess se odlučio za skok padobranom. Verovatno je želeo da sleti blizu Hamiltonovog imanja, nadajući se diskretnom susretu. Poslednji trenuci leta bili su dramatični. Hess je iskočio iz aviona na visini od oko 1.500 metara, dok se njegov Messerschmitt srušio u polje u blizini Floata, zapalivši se prilikom udara.
"Video sam avion kako gori, i pomislio sam: 'Bože moj, ovo je pao nemački bombarder!' Nisam ni slutio da se radi o Firerovom zameniku." - Svedočanstvo lokalnog stanovnika.
Pad u škotskoj: susret sa davidom macleanom
Nakon dramatičnog skoka, Hess je sleteo na pašnjak u blizini farme Caldene u Eagleshamu, u škotskom okrugu Renfrewshire. Bilo je oko 23:09 časova. Njegov padobran se zakačio za dalekovod, a on sam je, lakše povređen, ostao da leži na zemlji.
Prvi kontakt
Prvi čovek koji je naišao na Hessa bio je lokalni farmer, David MacLean. Čuvši buku aviona i vidjevši plamen, MacLean je izašao da istraži. Našao je čoveka u letačkom odelu, koji je pokušavao da se oslobodi padobrana. Prema MacLeanovom svedočenju, Hess se predstavio kao kapetan Alfred Horn i rekao da je došao "sa veoma važnom porukom za vojvodu od Hamiltona". Tražio je da ga odmah odvedu do vojvode. MacLean, zbunjen i sumnjičav, ali svestan da je pronašao neprijateljskog padobranca, pozvao je lokalnu miliciju.
Ubrzo su stigli pripadnici Domaće garde (Home Guard), lokalne jedinice odbrane. Hess je odveden u njihovo sedište, a zatim u policijsku stanicu u Giffnocku. Tamo je ponovio svoju priču, insistirajući na hitnom sastanku sa vojvodom od Hamiltona. Britanske vlasti su bile zaprepašćene. Padobranca su prevezli u bolnicu za manje povrede, a potom je premešten u vojnu bazu u Maryhillu u Glazgovu, gde je podvrgnut prvom ispitivanju.
Reakcija britanije: između opreza i neverice
Vest o Hessovom padu munjevito se proširila britanskim obaveštajnim krugovima. Premijer Winston Churchill bio je obavešten, ali je u početku bio skeptičan, misleći da je to neka vrsta prevare. Međutim, identitet "Alfreda Horna" brzo je potvrđen – bio je to zaista Rudolf Hess.
Susret sa vojvodom od hamiltona
Vojvoda od Hamiltona, tada stacioniran u RAF Turnhouseu, pozvan je da se sastane sa Hessom. Susret se dogodio 11. maja ujutro. Hess je odmah prepoznao Hamiltona i prešao na stvar, objašnjavajući svoju misiju: došao je da ponudi mir između Nemačke i Britanije, baziran na sporazumu da Britanija prepusti Nemačkoj dominaciju nad Evropom, dok bi se Nemačka povukla sa okupiranih teritorija na zapadu i koncentrisala svoje snage na rat protiv Sovjetskog Saveza. Verovao je da je ta ideja podržana i od strane "određenih krugova" u Nemačkoj, pa čak i od Hitlera. Hamilton je bio zaprepašćen, ali je odbio da veruje u Hessove tvrdnje. Bio je šokiran njegovom ozbiljnošću i uverenjem da govori istinu.
Britanci su odmah shvatili da se radi o izuzetno osetljivom diplomatskom i obaveštajnom slučaju. Hess je bio najviši nacistički zvaničnik koji je ikada pao u ruke Saveznika. Njegovo prisustvo predstavljalo je ogroman potencijal, ali i veliku opasnost. Bilo je neophodno utvrditi da li je Hess poslat kao pregovarač, agent provokator, ili je zaista delovao samoinicijativno.
Berlinski šok: Hitlerova reakcija i propagandna mašinerija
Vest o Hessovom nestanku, a potom i o njegovom pojavljivanju u Britaniji, eksplodirala je u Berlinu kao bomba. Hitler je bio besan. Njegov zamenik, čovek koji mu je godinama stajao uz bok, izveo je akciju bez njegovog znanja, nanoseći neprocenjivu štetu njegovom imidžu i diplomatskim naporima.
Deklaracija o ludilu i čistka
Nacistička propaganda je odmah pokrenula ofanzivu. Hess je proglašen za "ludaka", čoveka koji je patio od mentalnog poremećaja i delovao je pod uticajem halucinacija. Zvanično saopštenje Rajha 12. maja 1941. godine objavilo je da je Rudolf Hess "podlegao zabludama" i da je "žrtva mentalnih smetnji". Njegovo mesto zamenika Firera odmah je ukinuto, a sve reference na njega bile su obrisane iz javnog života. Martin Bormann, ambiciozni sekretar, preuzeo je sve Hessove funkcije, dodatno cementirajući svoju moć u Hitlerovom krugu. Usledila je i čistka među Hessovim saradnicima, mnogi su uhapšeni, ispitivani i zatvoreni, pod optužbom da su saučesnici u njegovoj "izdaji".
Hitlerova reakcija bila je delom iskreni bes, ali delom i promišljena taktika. Nemačka se pripremala za invaziju na Sovjetski Savez (Operacija Barbarosa), a bilo kakvi mirovni pregovori sa Britanijom u tom trenutku bili bi izuzetno kontraproduktivni. Hessova akcija mogla je da poljulja poverenje unutar Trojnog pakta i signalizira slabost Nemačke.
Hessovo zatočeništvo u britaniji: izolacija i ispitivanja
Nakon početnih ispitivanja, Rudolf Hess je postao zarobljenik od izuzetne vrednosti za Britance. Njegovo zatočeništvo bilo je strogo tajno, a Britanci su pokušali da izvuku što više informacija o nemačkim planovima i psihološkom stanju nacističkog rukovodstva.
Od kule do mytchett placea
Hess je prvo prebačen u Londonski toranj (Tower of London), čime je postao poslednji stranac zatvoren u njegovim drevnim zidinama. Ova simbolika je, naravno, imala veliki značaj. Kasnije je premešten u Mytchett Place u Surreyu, gde je bio pod stalnim nadzorom i podvrgnut intenzivnim psihijatrijskim procenama. Britanci su bili fascinirani njegovim ponašanjem, često ga opisujući kao ekscentričnog, povučenog i na trenutke paranoičnog. On je i sam tvrdio da ga truju, da je meta zavere, i da mu opada pamćenje.
U Mytchett Placeu, a potom i u Maindiff Court Hospitalu u Velsu, Hess je proveo ostatak rata, pod stalnim nadzorom. Pokušao je da se ubije, skočivši sa stepeništa, ali bez uspeha. Njegovo mentalno zdravlje je postalo predmet spekulacija, što je dodatno komplikovalo analizu njegovih motiva. Neki su smatrali da je zaista patio od mentalnog poremećaja, dok su drugi verovali da je simulirao amneziju i paranoju kako bi izbegao odgovornost ili kupio vreme.
Britanski obaveštajci, uključujući doktore i psihijatre, redovno su ga ispitivali. Njegove izjave bile su često kontradiktorne i fragmentarne, što je otežavalo dobijanje jasnih informacija. Ipak, on je nudio uvide u Hitlerov karakter, unutrašnje funkcionisanje nacističke partije i strategiju Rajha, iako su se mnogi pitali koliko su njegove informacije bile pouzdane, s obzirom na to da je bio marginalizovan u Hitlerovom krugu pre leta.
Nirnberški proces: suđenje firerovom zameniku
Nakon završetka Drugog svetskog rata, Rudolf Hess je, kao jedan od preživelih najviših nacističkih funkcionera, izveden pred Međunarodni vojni sud u Nirnbergu. Optužen je za zaveru za vođenje agresivnog rata, zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Njegovo prisustvo na optuženičkoj klupi bilo je iznenađujuće s obzirom na njegovo zatočeništvo.
Amnezija ili strategija?
Tokom suđenja, Hess se ponašao neobično. U početku je tvrdio da pati od amnezije, nesposoban da se seti događaja pre i tokom rata. Psihijatri su bili podeljeni oko toga da li je njegova amnezija stvarna ili simulirana. Međutim, u jednom dramatičnom trenutku, 30. novembra 1945. godine, Hess je šokirao sud izjavom:
"Želim da naglasim da sam se od sada, od pre nekoliko dana, ponovo setio svega. Razlozi za simulaciju amnezije bili su čisto taktičke prirode. Činjenica je da sam od momenta hapšenja, pa nadalje, bio u potpunosti pri svesti."
Ova izjava dodatno je zakomplikovala njegovo psihološko stanje i namere. Njegov advokat je tvrdio da je neuračunljiv, ali sudska komisija ga je proglasila sposobnim za suđenje. Njegova odbrana je bila slaba, fokusirajući se na to da nije direktno učestvovao u planiranju genocida i da je njegov let u Škotsku bio pokušaj da se rat zaustavi, a ne da se podstakne.
Presuda
Uprkos odbrani i tvrdnjama o amneziji, sud ga je proglasio krivim po dvema tačkama optužnice: zaveru za vođenje agresivnog rata i zločine protiv mira. Oslobođen je optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, s obzirom na to da nije bilo direktnih dokaza o njegovoj umešanosti u zločine na frontu ili u koncentracionim logorima, delimično i zbog njegovog odsustva tokom većeg dela rata. Rudolf Hess je 1. oktobra 1946. godine osuđen na doživotnu robiju. Kazna se smatrala relativno blagom u poređenju sa drugim visokim nacistima koji su osuđeni na smrt vešanjem, a to je delimično pripisano njegovoj navodnoj mentalnoj nestabilnosti i činjenici da je bio van moći kada su najgori zločini počinjeni.
Spandau zatvor: poslednji zatvorenik rajha
Nakon Nirnberškog procesa, Rudolf Hess je zajedno sa šestoricom drugih visokih nacističkih funkcionera (uključujući Alberta Speera, Ericha Raedera, Walthera Funka, Baldura von Schiracha, Konstantina von Neuratha i Karl Dönitza) prebačen u saveznički vojni zatvor Spandau u zapadnom Berlinu. Ovaj zatvor je bio posebno izgrađen za njih, a njegova kontrola bila je pod zajedničkom upravom četiri savezničke sile: SAD-a, Velike Britanije, Francuske i Sovjetskog Saveza.
Život u spandauu: samotnjak među drugima
Zatvorenici Spandaua živeli su po strogo propisanim pravilima, sa minimalnim kontaktom sa spoljnim svetom. Vremenom su ostali zatvorenici bili pušteni, a 1966. godine, nakon puštanja Alberta Speera i Karl Dönitza, Hess je postao jedini zatvorenik u ogromnom zatvoru. Njegov život u Spandauu postao je simbol "usamljenog vuka" nacizma.
Zatvor Spandau postao je apsurdno skupa operacija za jednog čoveka. Stotine čuvara, administratora i medicinskog osoblja brinulo je o jednom zatvoreniku. Hess je odbijao posete svoje porodice dugi niz godina, a kada ih je konačno prihvatio, retko je sa njima razgovarao. Bio je čudan, ćutljiv, a često je pokazivao znakove paranoje i hipohondrije. Njegovi lekari su vodili detaljne zapise o njegovom mentalnom i fizičkom zdravlju, često beležeći njegovo povlačenje u sebe i odbijanje komunikacije.
Sovjetski Savez je uporno odbijao sve zahteve za njegovo puštanje, tvrdeći da je i dalje opasan i da njegova kazna mora biti u potpunosti izdržana. Zapravo, Hess je postao politički pion u hladnoratovskoj igri, gde su se Sovjeti držali principa stroge kazne za nacističke zločince.
Borba za puštanje i otpor sovjeta
Tokom decenija, brojne međunarodne organizacije, političari, pa čak i njegova porodica, apelovali su na njegovo puštanje, uglavnom zbog njegove poodmakle starosti i zdravstvenog stanja. Britanci, Francuzi i Amerikanci su bili skloni da ga oslobode, smatrajući da više ne predstavlja nikakvu pretnju i da je humanije dozvoliti mu da umre kod kuće. Međutim, Sovjeti su ostali nepokolebljivi. Za njih, Hess je bio simbol nacističke agresije i podsećanje na milione sovjetskih žrtava, te njegovo puštanje u bilo kojem trenutku nije dolazilo u obzir.
Smrt u spandauu: večna misterija
17\. avgusta 1987. godine, u 93. godini života, Rudolf Hess je pronađen mrtav u letnjoj kućici u bašti zatvora Spandau. Zvanični uzrok smrti bio je samoubistvo vešanjem, korišćenjem produžnog kabla. Njegovi posmrtni ostaci su odmah kremirani, a pepeo je tajno rasut u nepoznatom jezeru u Bavarskoj, kako bi se sprečilo da njegov grob postane svetište za neonaciste.
Samoubistvo ili ubistvo?
Međutim, njegova smrt je odmah postala predmet intenzivnih spekulacija i teorija zavere. Hessova porodica, predvođena sinom Wolfom Rüdigerom Hessom, odlučno je odbacila ideju o samoubistvu, tvrdeći da je ubijen. Kao glavni argument navodili su njegovu poodmaklu starost i fizičku slabost, koja bi mu, po njihovom mišljenju, onemogućila da samostalno izvrši samoubistvo na način kako je to zvanično opisano. Sumnjali su na britansku tajnu službu, MI6, ili na neku drugu silu koja je želela da zataška informacije koje je Hess navodno posedovao o njegovom letu i mogućim tajnim pregovorima iz 1941. godine.
Njegov britanski medicinski brat, Abdullah Mella, takođe je izrazio sumnje, tvrdeći da je Hess pre smrti bio veseo i optimističan, što se nije poklapalo sa profilom samoubice. Mella je tvrdio da je u zatvoru bilo i drugih osoba u vreme Hessove smrti, što je dovelo do spekulacija o zaveri. Britanska vlada je godinama odbijala da objavi sve dokumente o Hessovoj smrti, što je samo podgrejalo sumnje. Tek decenijama kasnije, delovi arhiva su pušteni u javnost, ali bez definitivnog razrešenja misterije. Istraga britanske vojske potvrdila je samoubistvo, dok su se Rusi, kao i obično, držali po strani.
Nakon Hessove smrti, zatvor Spandau je odmah srušen, a na njegovom mestu izgrađen je tržni centar, kako bi se uklonio svaki trag i sprečilo hodočašće neonacista.
Nasleđe i večita misterija
Rudolf Hess ostaje jedna od najkontroverznijih i najzagonetnijih figura Drugog svetskog rata. Njegov let u Škotsku 1941. godine i dalje je obavijen velom tajne, a pravi motivi i okolnosti nikada nisu u potpunosti razjašnjeni.
Teorije i nagađanja
Postoji nekoliko dominantnih teorija o njegovom letu:
- Hessova samostalna mirovna inicijativa: Najšire prihvaćena teorija, potkrepljena Hessovim izjavama i njegovom marginalizacijom u Hitlerovom krugu. Verovao je da spasava Nemačku od rata na dva fronta.
- Hitlerovo tajno odobrenje: Teorija da je Hitler znao za Hessov plan, pa čak ga i ohrabrivao, kao "Plan B" za mir sa Britanijom pre invazije na SSSR. Ova teorija je manje verovatna s obzirom na Hitlerovu reakciju, ali nikada nije potpuno odbačena.
- Britanska prevara: Sugerira da su britanske tajne službe, možda preko agenata ili duplih agenata, mamile Hessa u Škotsku, znajući za njegove mirovne tendencije. Postoje neke indicije o kontaktima pre leta, ali bez čvrstih dokaza.
- Mentalna nestabilnost: Hessova psihološka labilnost pre i tokom zatočeništva navodi na pomisao da je njegov let bio čin očaja i zablude.
- Slučajni let: Malo verovatna teorija, ali neki sugerišu da je Hess izgubio kontrolu ili da se srušio slučajno, a da je mirovnu misiju izmislio nakon što je shvatio svoju situaciju.
Mesto u istoriji
Hessova životna priča je tragična saga o lojalnosti, razočaranju i zabludama. Bio je čovek duboko posvećen Hitleru i nacističkoj ideologiji, ali je istovremeno pokušavao da pronađe izlaz iz rata koji je smatrao pogubnim. Njegova neobična sudbina, od zamenika Firera do doživotnog zatvorenika, svedoči o kompleksnosti i apsurdnosti Drugog svetskog rata.
Rudolf Hess je ostao enigma do samog kraja, poslednji relikt Rajha, čija je smrt zatvorila jedno poglavlje, ali nije donela konačno razrešenje misterije njegovog leta. Njegov lik, uvek kontroverzan, i dalje inspiriše debate, knjige i dokumentarce, održavajući živom priču o čoveku koji je, bar za sebe, pokušao da promeni tok istorije, ali je umesto toga postao njena zagonetka.
Fusnote
Reference
- Vojnoistorijski institut, Beograd. Zbornici dokumenata i studije o Drugom svetskom ratu. (Opšti kontekst Drugog svetskog rata i uloge ključnih ličnosti.)
- Wikipedia. Biografija Rudolfa Hessa, Messerschmitt Bf 110 • Nirnberški proces, Zatvor Spandau. (wikipedia.org)
- Kershaw, Ian. (2008). Hitler: A Biography. W. W. Norton & Company.
- Bird, Edward H. (1972). Rudolf Hess: Prisoner of Peace. William Morrow.
- Costello, John. (1987). Ten Days That Saved the West. Bantam Books. (Detalja o britanskoj perspektivi Hessovog leta.)
- Padfield, Peter. (1993). Hess: The Führer's Deputy. Cassell.
- Nesbit, Roy Conyers & A. W. Brown. (2012). The Flight of Rudolf Hess: Myths and Reality. The History Press.
- Thomas, Martin. (2012). The French Empire at War, 1940-1945. Manchester University Press.
- 011info.com / 381info.com. Arhiva članaka o istorijskim događajima i ličnostima. (Služi kao primer za portal sa relevantnim informacijama o istorijskim temama.)
