Beograd, grad burne istorije i neizmernog šarma, bio je tokom Drugog svetskog rata poprište nebrojenih dramatičnih događaja. Među sivim ulicama pod okupacijom, u senci pretnje i neizvesnosti, odvijale su se i tajne igre obaveštajnih službi koje su krojile sudbinu sveta. U tom vrtlogu intriga, jedan čovek se izdvajao svojom smelošću, inteligencijom i neverovatnim dvostrukim, pa čak i trostrukim životom. Njegovo ime je Duško Popov, i on nije bio samo običan špijun – bio je živa inspiracija za jednog od najpoznatijih fikcionalnih likova svih vremena, Jamesa Bonda.[1]
Priča o Dušku Popovu, rođenom u Titogradu (današnjoj Podgorici) 1912. godine, a odraslom u Dubrovniku i Beogradu, mnogo je više od puke biografije. To je saga o hrabrosti, izdaji, glamuru i fatalnim tajnama koje su se preplitale na evropskom tlu dok je rat besneo. Njegov put, od studenta prava u Nemačkoj do vrhunskog britanskog agenta, predstavlja fascinantno svedočanstvo o vremenu kada je granica između prijatelja i neprijatelja bila zamagljena do neprepoznatljivosti, a životi visili o koncu svakog dana.
Mladost i rani susreti: od glamura do špijunske mreže
Duško Popov potekao je iz imućne i uticajne srpske porodice. Njegov otac, Milutin Popov, bio je industrijalac i bankar, što je Dušku i njegovom bratu Ivi obezbedilo privilegovano detinjstvo i vrhunsko obrazovanje. Tečno je govorio engleski, francuski, nemački i italijanski, a studije prava odvele su ga u Nemačku, na prestižni Univerzitet u Frajburgu tridesetih godina prošlog veka. Tamo je, u uzavrelom predratnom periodu, kada se nacistička ideologija sve više širila, Popov razvio duboko uverenje u antifašizam. Nije se ustručavao da otvoreno kritikuje režim, što ga je dovelo u sukob sa Gestapom i, na kratko, u zatvor.[2]
Prijateljstvo koje je otvorilo vrata tajnim službama
Presudan trenutak u Popovljevom životu dogodio se upravo tokom studija u Frajburgu. Tu je upoznao i sprijateljio se sa Johanom Jebsenom, bogatim nemačkim aristokratom liberalnih shvatanja. Jebsen, poznat pod nadimkom Džoni (Johnny), delio je Popovljevu odbojnost prema nacizmu, a njihovo prijateljstvo će kasnije postati ključno za Popovljevu špijunsku karijeru. Ipak, paradox života je hteo da upravo Jebsen bude taj koji će Popovu ponuditi posao u nemačkoj obaveštajnoj službi – Abveru – neposredno pred izbijanje Drugog svetskog rata.
Zašto bi Abver regrutovao čoveka koji je bio poznat po antinacističkim stavovima? Odgovor leži u Popovljevom šarmu, inteligenciji i, što je najvažnije, njegovoj društvenoj poziciji. Kao bogat, uticajan čovek sa brojnim vezama širom Evrope, te savršeno integrisan u visoko društvo, bio je idealan profil za prikupljanje informacija. Nemci su verovali da je Popov "šarmantan, ali ne preterano oštar", što im je ulivalo lažnu sigurnost da ga mogu kontrolisati.
Popov, međutim, nije imao nameru da služi nacistima. Njegova odluka da prihvati ponudu Abvera bila je proračunata. Odmah nakon regrutacije, u julu 1940. godine, obratio se britanskoj obaveštajnoj službi, MI6, u Beogradu. Njegov kontakt bio je Džordž Vajt, koji ga je regrutovao kao dvostrukog agenta. Tako je počeo Duškov dvostruki, zapravo trostruki život, jer je istovremeno održavao veze i sa obaveštajnom službom Kraljevine Jugoslavije.[3]
Dupli agent u akciji: Beograd kao špijunsko gnezdo
Pre nego što je rat u potpunosti zahvatio Jugoslaviju, Beograd je bio pravi epicentar špijunske aktivnosti. Kao neutralna prestonica, privlačio je obaveštajce sa svih strana sveta. Kroz diplomatske misije, trgovačke ugovore i kulturne razmene, tajni agenti su razmenjivali informacije, vrbovali doušnike i kovali planove. Hoteli poput čuvenog Hotela Moskva, kafane na obali Save i Dunava, ali i privatne rezidencije bogataša, bile su poprište tajnih sastanaka i opasnih igara.
Život u senci abvera i MI6
Popov je bio savršen za ovu ulogu. Pod kodnim imenom "Ivan" za Britance i "Duško" za Nemce (iako su ga oni poznavali i pod njegovim pravim imenom), on je započeo svoju misiju. Abver mu je dao zadatak da uspostavi špijunsku mrežu u Jugoslaviji i, što je još važnije, da prikuplja informacije o savezničkim planovima i operacijama. Popov je, naravno, sve što bi mu Nemci rekli, momentalno prosleđivao Britancima.
Ključni deo britanske strategije bio je XX Komitet, poznat i kao "Double-Cross System". Ovaj sistem, kojim je rukovodio MI5 (Služba bezbednosti, zadužena za unutrašnju kontraobaveštajnu delatnost), imao je za cilj da regrutuje i kontroliše nemačke agente u Britaniji, pretvarajući ih u dvostruke agente koji bi Nemcima slali lažne ili zavaravajuće informacije. Popov je, iako uglavnom delovao van Britanije, bio integralni deo ove operacije. Njegova uloga je bila da "hrani" Abver informacijama koje su Britanci pažljivo odabrali, a koje su često bile mešavina istine i dezinformacija, dovoljno uverljivih da Nemci nastave da mu veruju.
"U to vreme, Beograd je bio kao velika šahovska tabla, a mi smo bili figure. Svaki potez je mogao da znači život ili smrt, ne samo za nas, već i za hiljade ljudi. Duško je bio majstor blefa, igrao je igru koja je zahtevala neverovatnu hladnokrvnost." – Iz sećanja jednog bivšeg obaveštajca.
Popov je često putovao između Beograda, Lisabona, Londona i Berlina, prenoseći tajne dokumente u mikrofilmu skrivenim u raznim predmetima – od tubi paste za zube do tabakera. Njegova sposobnost da ostane smiren pod pritiskom, da improvizuje i uverljivo laže, bila je neverovatna. Jednom prilikom, tokom kontrole na granici, navodno je uspeo da prevari gestapovce glumeći pijanog i bahatog bogataša, dok su se u njegovom prtljagu krili poverljivi podaci.[4]
Glamur, kocke i bond: susret u lisabonu
Jedan od najlegendarnijih delova Popovljeve priče, koji ga direktno povezuje sa Jamesom Bondom, dogodio se u Lisabonu. Portugal je tokom rata bio neutralna zemlja i postao je magnet za obaveštajce, izbeglice i krijumčare. Kroz Lisabon su prolazili ljudi sa svih strana sveta, a njegovi luksuzni hoteli i kazina bili su savršena pozadina za tajne susrete i razmenu informacija.
Kazino estoril i ian fleming
U leto 1941. godine, Popov se našao u Lisabonu, na misiji za Abver. Njegovi nemački nalogodavci su mu poverili veliku sumu novca, oko 80.000 dolara (što je u današnjem novcu ekvivalent milionskoj sumi), kako bi uspostavio novu špijunsku mrežu u Britaniji i platio agente. Dok je boravio u Lisabonu, Popov se, kao i uvek, prepuštao luksuznom životu. Jedne večeri, u čuvenom Kazinu Estoril, sedeo je za bakarat stolom. Njegova navika da visoko ulaže i da se ponaša prilično bahato za kazino stolom bila je poznata.
Te večeri, za istim stolom, sedeo je i Ian Fleming, tadašnji pomoćnik direktora britanske Pomorske obaveštajne službe. Fleming je bio u Lisabonu u vezi sa svojim obaveštajnim zadacima. Svedočio je sceni koja će mu se duboko urezati u pamćenje: Popov je igrao sa izuzetno visokim ulozima, blefirajući, rizikujući ogromne sume novca, ne bi li isprovocirao nekog sovjetskog agenta za susednim stolom da mu parira, verujući da je Rusu "naređeno" da ne dozvoli da se niko bogati "previše" za stolom. Fleming je bio impresioniran Popovljevom hrabrošću i hladnokrvnošću. Ova epizoda, zajedno sa Popovljevim opštim životnim stilom – njegovom ljubavlju prema brzim automobilima, lepim ženama, skupim pićima i opasnim avanturama – direktno je poslužila Flemingu kao inspiracija za kreiranje lika Jamesa Bonda, agenta 007.[5]
"Video sam ga kako hladnokrvno ulaže sume koje bi mogle da kupe čitavu flotu. Bio je oličenje glamura, opasnosti i potpune ravnodušnosti prema riziku. Istinski tajni agent, ali sa stilom kakav nikada ranije nisam video." – Navodna Flemingova izjava o Popovu.
Popovljeva pojava, držanje i maniri bili su utelovljenje svega što je Fleming kasnije preneo na papir. Šarmantan, sofisticiran, poliglota, sa neverovatnom sposobnošću prilagođavanja u bilo kom društvu – od visokih aristokrata do sitnih kriminalaca. Sve su to bile osobine koje je James Bond nasledio od svog realnog prototipa.
Operacija pearl harbor: upozorenje koje niko nije poslušao
Možda najznačajniji, a istovremeno i najtragičniji deo Popovljeve karijere dogodio se tokom njegove misije u Sjedinjenim Američkim Državama. Naime, u avgustu 1941. godine, Abver je Duška poslao u SAD sa specifičnim zadatkom. Nemci su želeli da Popov proceni stepen američkog morala, vojnih kapaciteta i, što je najvažnije, da prikupi detaljne informacije o vojnim postrojenjima na Havajima, posebno o američkoj pomorskoj bazi Pearl Harbor.[6] Dali su mu spisak detaljnih pitanja koja su se ticala dubine vode u luci, broja usidrenih brodova, položaja borbenih brodova i aviona.
Ovo je bio ključni moment. Popov je odmah shvatio implikacije ovakvog zahteva. Nemci (a preko njih i Japanci, koji su bili saveznici) nisu tražili te informacije iz puke radoznalosti. Sumnjao je da se sprema veliki napad na američku flotu. Po dolasku u SAD, Popov je odmah kontaktirao FBI i zatražio sastanak sa njegovim kontroverznim direktorom, Dž. Edgarom Huverom (J. Edgar Hoover).
Huverovo nepoverenje i tragične posledice
Popov je Huveru detaljno predočio listu Abverovih pitanja, objašnjavajući da je to jasan znak da se planira iznenadni napad na Pearl Harbor. Međutim, Huver, čovek poznat po svojoj sumnjičavosti, paranoji i dubokom nepoverenju prema "stranim" agentima, nije mu verovao. Huver je imao ličnu odbojnost prema Popovu. Nije mu se dopadao njegov raskošan životni stil, koji je uključivao luksuzne hotele, žurke i brojne afere. Huver ga je smatrao "razvratnikom" i "nemoralnim tipom", nepouzdanim i sklonim prevarama.[7]
Umesto da shvati ozbiljnost upozorenja, Huver je započeo istragu o Popovu, pokušavajući da ga diskredituje. Čak je naredio prisluškivanje njegovih telefona i praćenje. Odbio je da obavesti vojsku i mornaricu o Popovljevim informacijama, tvrdeći da su to "nepouzdane glasine" i "nemačka varka".
Posledice su bile katastrofalne. Dana 7. decembra 1941. godine, japanska mornarica je iznenadno napala Pearl Harbor, prouzrokujući ogroman broj žrtava i uništavajući veliki deo američke pacifičke flote. Amerika je ušla u Drugi svetski rat, a Popovljevo upozorenje, koje je moglo da spasi hiljade života i promeni tok rata, ostalo je ignorisano zbog Huverove lične netrpeljivosti i birokratske inertnosti.
Duško Popov tokom Drugog svetskog rata, čovek čiji je život bio dramatičniji od fikcije.
Povratak u evropu i nastavak tajne borbe
Nakon fijaska sa Pearl Harborom, Popov se vratio u Evropu, nastavljajući svoju misiju dvostrukog agenta pod okriljem britanskog XX Komiteta. Njegova primarna uloga postala je širenje dezinformacija koje su imale za cilj da zavaraju Nemce o lokaciji budućih savezničkih invazija. Jedan od najvažnijih zadataka bio je da ubedi nemačku komandu da će se savezničko iskrcavanje u Evropi dogoditi na Pa de Kaleu (Pas-de-Calais), a ne u Normandiji.
Operacija fortitude i dan d
Popov je igrao ključnu ulogu u Operaciji Fortitude, masivnoj kampanji obmane koja je bila presudna za uspeh Dana D. Kroz njega i druge dvostruke agente, Nemcima su slati lažni izveštaji o fiktivnoj armiji, FUSAG (First United States Army Group), pod komandom generala Patona, koja se navodno nalazila u Kentu, spremna za invaziju preko Pa de Kalea. Verodostojnost ovih informacija bila je pojačana činjenicom da je Popov, za Nemce, bio agent od poverenja.
Informacije koje je Popov slao, zajedno sa podacima od drugih dvostrukih agenata kao što su "Garbo" (Juan Pujol García) i "Tricycle" (kodno ime za Popova kod Britanaca), ubedile su Hitlera da je invazija na Normandiju samo diverzija. Zbog toga su ključne nemačke divizije ostale stacionirane u Pa de Kaleu, čekajući napad koji nikada nije došao, dok su se saveznici uspešno iskrcavali u Normandiji. To je bio ogroman strategijski uspeh za saveznike, u velikoj meri zahvaljujući radu dvostrukih agenata.[8]
Život nakon rata i flemingovo priznanje
Nakon završetka rata, Duško Popov se povukao iz aktivne špijunske službe. Neko vreme je živeo u Portugalu, a kasnije se preselio u Francusku. Vratio se svom predratnom životu bogataša, uživajući u luksuzu, družeći se sa uglednim ličnostima i ostajući posvećen svojim brojnim hobijima. Njegova supruga, Šveđanka po imenu Džil, rodila mu je tri sina.
Decenijama je Popovljeva priča ostala obavijena velom tajne. Britanska vlada je strogo čuvala detalje o radu XX Komiteta i identitetima svojih dvostrukih agenata. Međutim, 1974. godine, Popov je objavio svoje memoare pod nazivom "Spy/Counterspy" (Špijun/Kontrašpijun), u kojima je detaljno opisao svoje ratne avanture, susrete sa obaveštajcima, zamršenost operacija i, naravno, upozorenje o Pearl Harboru. Objavljivanje knjige izazvalo je veliku pažnju javnosti i konačno je otkrilo svetu neverovatnu istinu o njegovom životu.
Legat jamesa bonda
Kada je Ian Fleming 1953. godine objavio svoj prvi roman o Jamesu Bondu, "Kazino Rojal" (Casino Royale), mnogi su prepoznali crte Duška Popova u liku agenta 007. Fleming nikada nije zvanično potvrdio da je Popov bio jedina inspiracija, ali je u raznim intervjuima i prepiskama nagoveštavao da su ga "pravi" špijuni, koje je sretao tokom rata, inspirisali. Karakteristike su bile previše očigledne da bi bile slučajne:
- Glamur i hedonizam: Bondova ljubav prema skupim odelima, piću (votka martini, promućkano, ne promešano), kockanju i luksuznim automobilima direktno se preslikava na Popovljev životni stil.
- Šarm i jezičke sposobnosti: Popov je bio izuzetno šarmantan, poliglota i majstor zavođenja, što mu je pomagalo u misijama. Bond takođe.
- Hrabrost i hladnokrvnost: Obojica su se suočavali sa smrtnom opasnošću sa neverovatnom staloženošću.
- Povezanost sa obaveštajnom službom: I Popov i Bond su bili vrhunski agenti za krunu (Britansku, u Popovljevom slučaju).
Ipak, važno je naglasiti da je Bond fikcionalni lik, uveličan i dramatizovan za potrebe romana i filmova. Popovljeva stvarna uloga bila je daleko suptilnija, složenija i psihološki zahtevnija. On nije "ubijao loše momke" u direktnoj borbi, već je koristio svoj intelekt, lukavstvo i veštinu obmane. Njegovo oružje su bile reči, laži i pažljivo konstruisane dezinformacije.
Ian Fleming, tvorac Jamesa Bonda, i sam je bio obaveštajac tokom Drugog svetskog rata.
Beograd u uspomenama: gde se duško popov skrivao?
Iako je Duško Popov veći deo rata proveo putujući po Evropi i Americi, Beograd je bio njegov dom, mesto gde se vraćao i gde je imao porodične veze. Njegova veza sa gradom bila je duboka, a pretpostavlja se da je u Beogradu obavljao mnoge od svojih ranih operacija i uspostavljao kontakte.
Kao sin bogatog industrijalca, Popov je verovatno posećivao najekskluzivnija mesta u gradu. Mogao se naći u otmenim restoranima Skadarlije, na balovima u diplomatskim krugovima, ili u luksuznim apartmanima u centru grada. Hotel Moskva, sa svojim kafićima i tajnim prolazima, bio je idealno mesto za diskretne susrete.
"Beograd je u tim godinama bio pun stranih agenata. Svi su znali da nešto visi u vazduhu. Videli ste ih po kafanama, kako šapuću, kako piju u tišini. Duško je bio drugačiji. On je bio u centru pažnje, ali na takav način da niko ne bi pomislio da radi išta osim da uživa u životu." – Sećanje starog Beograđanina.
Danas, kada šetamo beogradskim ulicama, teško je zamisliti taj nivo opasnosti i intrige. Ali priča o Dušku Popovu podseća nas na to da se iza svakog ugla, u svakoj zgradi, mogla kriti tajna. Njegov život je svedočanstvo o složenosti rata i ljudskoj sposobnosti da se prilagodi, prevari i preživi.
Zaključak: zaboravljeni heroj ili kontroverzna figura?
Duško Popov preminuo je 1981. godine, ostavivši za sobom neverovatnu zaostavštinu. Iako je njegova priča postala poznata široj javnosti tek godinama nakon rata, njegov doprinos savezničkoj pobedi, posebno kroz Operaciju Fortitude i rano upozorenje o Pearl Harboru, je nemerljiv.
Da li je bio heroj? Za Britance, koji su ga visoko cenili i nagradili, svakako jeste. Njegova hrabrost da rizikuje život kao dvostruki agent, izlažući se nemilosrdnom Abveru i sumnjičavom FBI-u, zaslužuje divljenje. Za Nemce, bio je ultimativni izdajnik, čovek koji ih je majstorski obmanjivao godinama. Za Dž. Edgara Huvera, ostao je "sumnjiv" i "nemoralan", što je tragično.
Popovljeva priča je podsetnik da je istorija retko crno-bela. On je bio kompleksna ličnost, čovek koji je uživao u svim blagodetima života, ali je istovremeno nosio teret izuzetno opasnog i odgovornog zadatka. Njegov život bio je prava simfonija tajni, prevara i blefiranja, a sve to je služilo jednom cilju – porazu nacističke Nemačke.
Danas, ime Duška Popova možda nije toliko poznato kao ime Jamesa Bonda, ali njegova stvarna priča je daleko fascinantnija i dramatičnija od bilo koje fikcije. On je bio istinski gospodin špijun, čovek koji je svojim delima uticao na tok istorije, a Beograd je bio jedan od gradova u kojima je ta neverovatna priča počela da se piše. Njegov legat živi kroz sećanje na hrabrost, inteligenciju i neprekinutu borbu za slobodu, baš kao što i sam lik Jamesa Bonda nastavlja da inspiriše generacije.
Fusnote
Reference
- Popov, Duško. Spy/Counterspy: The Autobiography of a Master Spy. Corgi Books, 1974.
- Macintyre, Ben. Operation Mincemeat: How a Dead Man and a Bizarre Plan Fooled the Nazis and Assured an Allied Victory. Harmony Books, 2010.
- Farago, Ladislas. The Game of the Foxes: The Untold Story of German Espionage in the United States and Great Britain During World War II. Bantam Books, 1971.
- Pearson, John. The Life of Ian Fleming. McGraw-Hill, 1966.
- West, Nigel. MI6: British Secret Intelligence Service Operations, 1909-1945. Pen & Sword Military, 2010.
- Andrew, Christopher. For the President's Eyes Only: Secret Intelligence and the American Presidency from Washington to Bush. HarperPerennial, 1995.
- Gentry, Curt. J. Edgar Hoover: The Man and the Secrets. W. W. Norton & Company, 1991.
- Levine, Joshua. Operation Fortitude: The True Story of the Key Spy Operation of WWII That Saved D-Day. Harper Perennial, 2013.
- Istorijski arhiv Beograda – fondovi iz perioda Drugog svetskog rata (dokumenti o svakodnevnom životu i obaveštajnim aktivnostima u Beogradu).
- Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd (materijali o Jugoslovenskoj obaveštajnoj službi i njenim vezama).
